Preduzetnicki Portal Banner

Историја

БИЛЕЋА, средиште истоимене општине у југоисточном дијелу РС. Општина се граничи са пет херцеговачких и једном општином Црне Горе (Никшић). Градско подручје смјештено је у крашком Билећком пољу и његовим рубним странама, на око 476 м н. в. иобухвата 12,531км2. Површина Општине је632,711 км2, а највише заузимајупашњации ливаде. На овом простору укрштају се медитеранска и континентално-планинска клима, па су зиме благe а љета топла. Између брдовитих и каменитих терена смјештена су крашка поља: Билећко,Дабарско, Планско и Фатничко. На јужном дијелу града налази се извор највеће понорнице у Европи, Требишњице. Изградњом хидроелектране на Требишњици 1966/67. створена је највећа вјештачка акумулација на Балкану, Билећко језеро.

 

Билећа је административно сједиште са десет мјесних заједница и 60села. Села су: Баљци, Бијела Рудина, Бијељани, Боденик, Богдашићи, Брестице, Влахиња, Врањска, Врбица, Голобрђе, Горња Мека Груда, Горњи Давидовићи, Граница, Делеуша, Дивин, Длакоше, Дола, Доња Мека Груда, Доњи Давидовићи, Ђече, Жудојевићи, Засада, Заушје, Звијерина, Качањ, Калац, Корита, Кривача, Крстаче, Кукричје, Кути, Лађевићи, Љубишићи, Милавићи, Мириловићи, Мируше, Мрежица, Нарат, Његановићи, Обло Брдо, Орах, Ораховице, Пађени, Паник, Плана, Подгорје, Подосоје, Прераца, Пријевор, Присоје, Риоца, Селишта, Симијова, Скроботно, Тодорићи, Торич, Трновица, Фатница, Чепелица и Шобадине.

Прије рата 19921995, предузећа су запошљавала преко 4000 радника. Окосницу привреде чинила су предузећа: „Житропродукт“ (основан 1948); „Фабрика откивака и арматура“ (1954); „ТК Билећанка“ (1962); „Видуша Неимарство“(1962); „Југомонтажа“ и Феротекс“ (1979); „Зрак-оптомеханика“ (1986). У трговини и услугама издвајали су се „Тргопром“ и „Извор“, у чијем склопу су дјеловале угоститељске радње и хотел „Требишњица“. Године 1978. основан је „Југопревоз Билећа“, а 1965. оформљено је Комунално-стамбено предузеће, од којег се 1997. одвојио „Унизанат“, а 2000. ЈП „Водовод“ и „Комус“. Највећи број фирми приватизован је послије грађанског рата (19921995). У посљедње двије деценије у Билећи се развила експлоатација и обрада камена. На Билећком језеруизграђено је неколико рибогојилишта.

Трагови цивилизације на подручју Општине датирају из праисторије, о чему свједоче бројни археолошки локалитети. Многи су остали неистражени због потапања и стварања Билећког језера. Праисторијских тумула, градина и гомила има преко 1400. Сматра се да је центар ове области у периоду Римског царства био у долини Требишњице, у Панику, тадашњем Леусинијуму, гдје је пронађен епиграфски споменик из I вијека нове ере (7984). Он представља први писани историјски извор на подручју Билеће. Садржај натписа говори о обнови моста на Требишњици. Из средњовјековног периода потичу бројни споменицистећци. Седамдесетих година XXвијека на подручју Општине евидентиранасу 1724 стећка. Каснија истраживања показала су да је њихов број већи. Захваљујући сачуваним надгробним епитафима (46), као и дубровачким изворима, потврђено је да је под стећцимапокопано православно становништво. У једном натпису уклесано је да испод стећка почива калуђер Григорије. Под стећцима почивају и чувени Предојевићи, из чијег су се катуна разграњавањем оформили катуни Чепрњића и Брајановића.

У средњовјековном периоду назив Билећа односио се на мању територијалну област, која је обухватала околна насеља.Налазила се у средњовјековној Жупи Рудине, у саставу Требињске области. Помињесе 25. јануара 1387. у дубровачкомдокументу,у којем се говорио изнајмљивању коња за преношење трговачке робе од Дубровника до Пријепоља. У дубровачким извориманаводи се као Bilechia, понекад Bilechya, односно Bilegia. У састав средњовјековне босанске државе ушла је 70-их година XIV вијека. Код Билеће су, августа 1388, Турци доживјели један од првих пораза током освајачких подухвата на Балканском полуострву. Крајем XIV вијека била је у посједу властеоске породице Павловићи, а од 1438. Косача.Средњовјековни Билећани одржавали су пословне везе са Дубровником, гдје су,поред осталог, усавршавали занате и тражили посао. Кроз средњовјековну Билећупролазио је Дрински пут, којим се преносила роба са Јадранске обалепрема унутрашњости Балкана.Организатори караванског транспорта робе били су из влашких скупина које су насељавале Билећу и околна насеља. Имена појединих билећких насеља у директној су вези са власима (Влахиња, Мириловићи, Пилатовци, Мирушићи, Бунчићи, Богдашићи). На подручју Билеће налазили су се катуни Журовића, Малешеваца, Предојевића, Чепрњића и других разгранатих родова. Сматра се да је од Предојевића из Билеће исламизовани турски беглербег Хасан-паша Предојевић. У турском попису 1468/69. Билећа није регистрована, што упућује на претпоставку да је покорена око 1470. Билећа се почела развијати у доба турске окупације. Године1862. имала је више насеља. Пољска болница била је смјештена на удаљености око 500 м од изворишта Требишњице. Изграђено је више караула (стражарница), које су представљале заштиту од упада из Црне Горе. Посљедњих деценија турске окупације Билећа је била стратешки важна, посебно у доба устанака. На удаљености 6 кмод Билеће, на Вучијем долу, турска војска, предвођена Муктар-пашом, 1876. доживјела је велики пораз.

У Билећи се 1895. налазио сједињени царинско-порески уред, команда брдске бригаде, Војничка болница, „Војни опскрбни магазин, Женијска дирекција“, станица за голубове писмоноше. Регистрована је и „школа и мектеб“. Развијало се занатство, трговина, угоститељство и друге дјелатности. На подручју гдје је некада била турска касарна изграђено је војничко насеље са десетинама пратећих објеката, које се у документима наводи као Neu Bileca – Нова Билећа. Маја 1915. пројектован је водовод за касарну у „Мерћеповом крају у Билећи“. Богати трговац Владимир Мерћеп био је градитељ парног млина, а његов братМихајло први фотограф у БиХ. Владимир и Михајло били су синови Димитрија Мерћепа Херцеговца, који се истакао у догађају на Чукуресми 1862. године.

Билећа је 1892,међу првима у БиХ, добила метеоролошку станицу. У једном од осам утврђења, колико их је било подигнуто око града, изграђен је теретни механички лифт, који се сматра првим лифтом на Балкану. У вријеме аустроугарске окупације дошло је до миграција становништва. Године 1910. у иностранству је радило 1416 Билећана, од којих 1131 у Америци.

У Првом свјетском рату, преко 180 Билећана изгубило је животе на ратиштима и у концентрационим логорима (Арад, Добој и др.). У порти Цркве Св. Саве 1919. подигнуто је спомен-обиљежје, на којем је уклесано 12 имена убијених Срба у Првом свјетском рату. Између два свјетска рата Билећа је са спољњим свијетом била повезана жељезницом. Воз је у Билећисаобраћао од Никољдана 1931. до маја 1976.У Другом свјетском рату страдало је 1366 Срба (117 жена и 1249 мушкараца), а број муслиманских жртава није утврђен. У билећкој касарни је 1940. био затвор, у којем су тамновали истакнути комунисти Моша Пијаде, Иво Лола Рибар и др. Почетком октобра 1944. припаднике четничког покрета поразили су партизани и преузели власт у граду. Убрзо је у Билећи оформљен затвор Информбироа. У градском парку у Билећи подигнуто је спомен-обиљежје погинулим борцима НОВ-а и 14 биста народних хероја и револуционара са подручја Општине. У рату 19921995. у Билећи је било сједиште Херцеговачког корпуса ВРС.Премда борбена дејства нису вођена на територији Општине, у рату сустрадала 136борца ВРС, којима је 2006. поред Цркве Св. Саве подигнуто спомен-обиљежје, а 2010. саграђена је и спомен-костурница за припаднике четничког покрета у Другом свјетском рату. На згради СПКД „Просвјета“ налази се спомен-соба погинулим борцима ВРС, подигнута 2012. године.

На основу турских извора, 1865. у нахији Билећа живиоје 2661 становник (2452 православца и 209 муслимана). Године 1879. у Котару Билећабило је27 општина и 153 села, са 13.728 становника (11.625православаца, 2101 муслиман и два католика), а у општини Билећа било је 12 насеља, са 1015 становника (577 православаца, 436 муслимана и два католика); 1895.у Котару Билећа 16.043 становника, а у општини Билећа – 1686; 1921.у Срезу Билећа19.107(15.656православаца, 3338 муслимана и113 католика).Након Другог свјетског рата нека села су прешла у новоформирану општину Дивин. Године 1948. у Срезу Билећа живио је13.532 становник (11.009 Срба, 2452 муслимана, 45 Хрвата, 19 Црногораца, четири Македонца,један Словенац и два из реда осталих); 1971. Општина Билећа је имала 13.444 становника; 199113.284 (10.628 Срба, 1947 Муслимана, 39 Хрвата, 222 Југословена и 448 из реда осталих). Према процјени, 2009. Општина је имала 11.877 становника. Насеље Билећа је 1879. имало 60 домаћинстава и236 становника (125 муслимана, 109 православаца идва католика); 1895 – 616 становника; 1921 1937 (995 православаца, 875 муслимана и 67 католика); 19481270; 1971 4033; 1991 7568 (5619 Срба, 1290 Муслимана, 39 Хрвата, 209 Југословена и 411 из реда осталих).Према процјени, 2012. имало је око 10.000 становника.

У граду се налазеЦрква Св. Лазара, Црква Св. Василија Острошкогу касарни и Храм Св. Саве у центру. На малом острву у Билећком језеру налази се Црква Св. Илије. На градском гробљу је капела посвећена Св. Георгију.

Џамија у Билећи, изграђена 1896,обновљена је 2011. године. У насељу Грабовице налази се стара џамија коју је, према предању, подигао Хасан-паша Предојевић.

Изнад обале Билећког језера налази сенајвећа вјештачка средњовјековна некропола, која је настала измјештањем стећака 1967. из долине ријеке Требишњице због стварања акумулационог језера. Поред стећака налазио се и Завичајни музеј, који је 1992. уништен. Музеј је почео радити 1964, у просторијама данашње СПКД „Просвјета“. На садашњој локацији радио јеод 1968, а пројектовао га је архитекта Јурај Најдхарт, у стилу старе херцеговачке куће.

Прва основна школа отворена је 1880, најприје као Српска православна школа, а касније као Општа народна школа, коју је 1910/11. похађало 207 ученика православаца. Основна школа у Билећи радила је 1917/18. године. Убилећкој касарни, 1922. године, основана јерускашкола, која је радила до 1926, кад је премјештена у Горажде. Грађанска школа у Билећи радила је од1922. до почетка Другог свјетског рата. Године 1937. у Срезу Билећа било је 18 школа, са укупно 1589 ђака. У вријеме Краљевине СХС у касарни је радила Пјешадијска подофицирска школа, а традицију ове школе у СФРЈ наставила је Школа резервних официра и подофицира. Године 1944. отворена је ОШ „Петар II Петровић Његош“. Двије године касније основана је гимназија, која данас носи назив СШЦ „Голуб Куреш“. Године 1980. основана је и ОШ „Свети Сава“.

Дјечји вртић „Будућност“ отворен је 1957, а Народна библиотека „Владимир Гаћиновић“ 1935.године.

Традицију раније болнице, која се налазила у касарни, наставио је Дом здравља „Св. Лука“. Приватна ординација педијатра Бора Бабића почела је са радом 1998. године.

Спортски центар „Билећа“, основан 2006, координира радом спортских и културних друштава.Најдужу такмичарску традицију има ФК „Херцеговац“, основан 1935. године. Под истим именом такмиче се кошаркашки, карате, рукометни, одбојкашки и шаховски клуб. Године 1997. основан је Шаховски клуб „Основац“. СПКД „Просвјета“, утемељена 1903, обновљена је априла 1991. У саставу Просвјете је и Српска народна читаоница и Галерија слика. У Билећи се одржавају Ћоровићеви сусрети писаца, „Српска проза данас“, утемељени 1997, на којима се додјељује награда за најбоља књижевна остварења. Од 2009. дјелује и Завичајни клуб „Освит“, који је покренуо истоимене новине. Извиђачко друштво, основано 1959, од 1992. дјелује под називом Извиђачки одред „Старина Новак“.У Билећи је септембра 1992.отворен Радио Билећа. Поводом славе Општине, Св. Саве, додјељују се признања најуспјешнијим појединцима и колективима.

У Билећи су рођени или су поријеклом за њу везани, истакнути научници и разни умјетници, свјетски познате личности: Владимир Гаћиновић из Качња, Јевто Дедијер из Чепелице, историчари Хамдија Капиџић и Владимир Дедијер, оскаровци Младен Секуловић који је славу стекао као Карл Малден и Душан Вукотић. И двоструки добитник Златне палме у Кану, режисер Емир Кустурица – поријеклом је са Плане, а писац и сликар Момо Капор поријеклом је из Мириловића. Такође, и знаменити писац Меша Селимовић истицао је да је поријеклом из Врањске. У Билећи су рођени академски сликар, редитељ, сценариста и комедиограф Фадил Хаџић и музички доајен Сафет Исовић. Из Билеће је и најбоља одбојкашица свијета Тијана Бошковић

 

Јавне Набавке

 

Опште информације

Општина Билећа,
Краља Александра бр. 28
89230 Билећа

ЈИБ: 4401381960004‚
Радно вријеме: 07-15h
Инфо телефон: 059/370-764