Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

ЈУЛИЈА КУРЕШ- ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ У СРЕДЊОШКОЛСКОМ ЦЕНТРУ „ГОЛУБ КУРЕШ“

„Поносна сам што сам управо ја ђак ове генерације, не једне обичне, него генерације која је упркос свим невољама и корони показала колективни дух, слободу, љубав и сачувала пријатељство“, каже Јулија Куреш и поручује да посебно жели да се захвали професорима који су успјели да се изборе да 2017. године, када је и она бирала свој средњошколски пут, буду уписана два одјељења Гимназије.
Најбоља ученица генерације каже да највише воли математику, па је за свој животни позив бирала или ФОН (Факултет организационих наука) или ПМФ (Природно- математички факултет) у Београду.
„За све што сам постигла желим да захвалим првенствено мојим родитељима, породици и пријатељима. Желим да се захвалим и професорима, а посебно разредним старјешинама Љубу Бољановићу и Тањи Бабић“, истиче Јулија.
Јулија Куреш била је ђак генерације и у Основној школи „Петар II Петровић Његош“. Од првог разреда основне члан је Културно- умјетничког друштва „Зора Херцеговине“, чланица је Етно групе „Василисе“ којом руководи Неда Радан, а коју, како Јулија каже чине предивне дјевојаке које од заборава чувају нашу традицију.
„Гимназија захтјева рад, труд и дисциплину, али и поред школских обавеза не смију се запостављати пријатељи, јер је пријатељство нешто најљепше што носимо из средње школе. За стицање Вукове дипломе потребно је стрпљење, велики рад и редовно учење. Потребно је и учешће на такмичењима. Наравно треба учествовати на такмичењима само из оних предмета које волимо“, каже Јулија.
У основној школи тренирала је одбојку, али је тај спорт, каже, никада није привлачио. Сан јој је одувијек била кошарка.
„Тата ме учио да волим спорт и са њим сам од малих ногу гледала Партизан за који и навијам. Када је основан Женски кошаркашки клуб у Билећи остварила ми се највећа жеља. Кошарку сам тренирала пет година, али се, на моју велику жалост Клуб угасио“, са жаром прича Јулија.
Када се подвуче црта и када се осврну на све добро и лоше што их је пратило кроз четири године образовања Јулијини школски другови могу да буду задовољни.
„Оно што волим да поручим ученицима је да сачувају нашу Гимназију. Она можда данас није оно што је некада била, али у њој има изузетних професора. Посебно желим да се захвалим онима који су присуствовали нашој матурској вечери. Остаће жал што немамо пано, као и све генерације прије нас. То из нашег угла изгледа као да никада и нисмо били дио те школе, али ми смо сигурни да ће наша генерација остати у срцима професора. Сигурна сам да смо оставили дубок траг и да ће нас се сјећати по лијепим успоменама, исто онако како ћемо се ми сјећати њих. Једна особа је изјавила да је можда тако и боље, јер смо, каже ми толико позитивни и толико јаког карактера, да бисмо у једном тренутку почели искакати са тих фотографија и почели играти, баш онако како смо то чинили на матурској вечери“, каже Јулија.
Крај средњошколског образовања увијек је прожет посебним емоцијама. Јулија каже да су њену генерацију пратиле бројне згоде и незгоде.
„Сви наши несташлуци дочекани су или са осмјесима или са неоправданим изостанцима, али осмјеси су ти које ћемо памтити, а неоправдани остају само забиљежени на папиру“, кроз осмијех каже Јулија.
Јулија Куреш захвалила је професорима који су били уз њих и помогли им да одрже јединство и када им је било најтеже.
„Та наша шетња за матурско вече показала је наш дух, карактер и слогу која краси моју генерацију. Дефинитивно ћу увијек памтити реченицу нашег разредног старјешине Љубише Бољановића који нам је још у првом разреду питао ко нас је такве саставио. Заувијек ћу памтити сузе наше Тање Бабић. Тај посљедњи час са њом, која нам је била разредница у четвртом, је непроцјенљив. Тада смо осјетили шта значи када дате све за некога, када га научите да буде добар човјек. Надамо се да ћемо испунити то што су нам оставили као животни задатак, јер су нам они увијек били најбољи примјери“, каже Јулија и поручује да ће заувијек у срцу носити Билећу, мали град великих људи.
Причу о најбољој ученици завршићемо уз најљепше жеље…за Јулију, њену генерацију, за нас којима су најбољи пријатељи они са којима смо дијелили школске клупе, за оне којима су засузиле очи на помен Гимназије и Билеће…

Подијели вијест